.
Ove godine program se sastoji od izvedbi koje još radikalnije
preispituju granice izvođačkih umetnosti i nude jednu od mogućih linija u
tumačenju inovacija, ali i podsećanja na neke krucijalne promene u
ovoj umetničkoj disciplini.
LIMIT – Live art festival ima
za cilj da promoviše inovativne umetnike i umetničke trupe koji svojim
izrazom pomeraju granice u izvođačkim umetnostima. Izraz
live art ovde
nije upotrebljen kao odrednica za umetničku formu ili žanr već on
ukazuje da je cilj festivala da promoviše princip permanentnog
eksperimenta u umetničkim procesima i praksama.
Najveća zvezda ovog izdanja Limita je
Rajmund Hoge, dramaturg i najbliži saradnik slavne
Pine Bauš
u njenim najplodnijim godinama, čijih se dvadeset godina samostalnog
rada obeležava na scenama širom Nemačke i Francuske, sa predstavom
“L’apres midi”. Ova predstava je novo čitanje
“Popodneva jednog fauna” Nižinskog.
Takođe, biće predstavljeni i novi projekat
“Balade voćnjaka” Ingi Fiksdal, jedne od najpoznatijih nordijskih koreografkinja,
“Ko je sledeći?” uvek provokativnog
Janeza Janše i zagrebački projekat beogradskog reditelja
Bojana Đorđeva “Psi” po tekstu
Ervea Žibera . I ove godine će biti održana spektakularna
“Noć performansa” u okviru koje će se se predstaviti umetnici
Miljana Babić,
Stipe Kostanić,
Bojana Radulović,
Alen Sinkauz ,
Nenad Sinkauz,
Miroslav Piškulić,
Via Negativa i
Uroš Kaurin.
U pratećem programu videćemo neobičnu instalaciju
ILLUMAT studenata
Bauhaus umetničke škole kao i modne performanse
Mladena Tušupa. U okviru festivala biće organizovana promocija knjige
“Javni teatar između tržišta i demokratije”, jednog od najpoznatijih teatrologa sa ovih prostora, nedavno preminulog
Dragana Klaića.
LIMIT art live festival u skladu sa misijom i
programima institucije u kojoj se održava, publici pruža mogućnost da
se upozna sa eksperimentalnim, graničnim, radikalno novim formama
izvođačkih umetnosti koje se ređe susreću na domaćoj sceni. Izbor
predstava i ove godine potpisuje
Milan Lučić, kurator Noći performansa je
Zvonimir Dobrović koji ujedno predstavlja i partnersku organizaciju festival
“Perforacije” – Zagreb.
Pokrovitelji LIMIT festivala su Sekreterijat za kulturu Grada Beograda i Gete institut.
*********************************
O LIMITU 2012.
"U današnje vreme, čini se, koncipiranje programa nekog festivala
podjednako je nezahvalan posao koliko i pisanje uvodnika o njemu, bilo
da je reč o nekoj manifestaciji u našoj zemlji ili bilo gde u Evropi.
Ekonomska je kriza. Društvo je u krizi, politika je u krizi, opšte je
beznađe — bar iz naše perspektive. Ako hoćete, kritično je i iznedriti i
drugo izdanje festivala posle prvog, a da ono postigne podjednak ili
sličan učinak. Čini mi se da disproporcija između onoga što želimo da
postignemo i onoga što možemo da uradimo nikada nije bila veća, bar u
materijalnom smislu.
Upravo ta pozicija poslužila je kao osnov i motiv za postavljanje
koncepta ovogodišnjeg Limita. Imajući sve ovo na umu, nalazeći se pred
„praznim papirom“ festivalskog programa, najednom se nametnula sasvim
jednostavna misao — da je prošlo vreme (ako je tog vremena ikada i bilo)
kada su ovakve manifestacije imale ulogu jedinog ispravnog,
ultimativnog arbitra kada su u pitanju nove izvođačke umetnosti.
Zapravo, danas je nemoguće napraviti taj spisak imena, niz predstava i
reći: evo, tu je ono što je inovativno. Danas umetnici stvaraju svuda,
oni inovativni uglavnom van institucija, i ne postoji način da se ima
makar i najpovršniji uvid baš u svako delo. U tom smislu, osnovna
ambicija ovogodišnjeg Limita jeste da samo pruži jednu od mogućih linija
čitanja eksperimenata i inovativnih praksi kada je reč o izvođačkim
umetnostima. Beograd ima nekoliko izuzetno kvalitetnih, po koncepciji
sličnih festivala, a ambicija Limita nije da se s njima takmiči i
poredi, već da sa svoje specifične pozicije, pozicije institucije
sistema kakvu Dom omladine ima, doprinese „raspravi“ na sceni.
S tim na umu, put do programske linije bio je jednostavan i
očigledan. Ovogodišnji Limit ima jasnu putanju. Pred sobom imamo četiri
predstave i sada već tradicionalnu Noć performansa. Limit započinje
Popodnevom (jednog pauna) Raimunda Hoghea — koji je jedan od aktera
uspostavljanja savremenog plesa kao vitalnog i važnog činioca u
izvođačkim umetnostima, kako kroz dramaturški rad s Pinom Bausch, tako i
kroz samostalne koreografije koje su drugačije, ali ipak povezane s
radom ove značajne umetnice. Posle ovog pasolinijevskog pogleda u
prošlost plesa, sledi predstava Balade voćnjaka Norvežanke Ingri
Fiksdal, koja se s nordijskom preciznošću i šarmom poigrava samom formom
prikazivanja i nudi nam inovativnu strukturu koja kombinuje ples sa
scenografskom i zvučnom instalacijom. Psi su predstava koja je digla
priličnu prašinu, scenska bomba u režiji Bojana Đorđeva koja kombinuje
upotrebu tela i reči i „budi uspavani Genetov duh“ u izvođenju Stipeta
Kostanića. Priču će zaokružiti Janez Janša i njegovih šest performera u
predstavi Ko je sledeći?, nastojeći da odogovore na neka krucijalna
pitanja savremene umetnosti i izvođenja uopšte. Tu je i Noć performansa
koja će, po svemu sudeći, nadmašiti svoje prethodno izdanje na Limitu,
ali i onim izvođenjima u Njujorku, Zagrebu i Skoplju — i za to dugujem
posebnu zahvalnost Zvonimiru Dobroviću.
Na kraju, govoreći o predstojećoj reformi pozorišnog sistema, nadamo
se da će ovakve manifestacije nametnuti pitanja iz oblasti estetike, jer
promišljanje savremenog pozorišta ipak mora imati ozbiljan strukturalni
okvir."
Milan Lučić, umetnički direktor LIMIT - Live Art Festivala
i direktor Doma omladine Beograda
*********************************
PROGRAM:
Četvrtak, 22.11.2012. 20.00h, DOB VELIKA SALA
Cie Raimund Hoghe
Popodne / L’Après-midi
Solo za Emanuela Egermona / Un solo pour Emanuel Egermont
Koncept i koreografija: Raimund Hoghe
Plesač: Emanuel Egermont
Umetnički saradnik: Luka Đakomo Šulte
Zvuk: Bente Lambreht
Muzika: Klod Debisi Prélude à l’Après-midi d’un faune, Gustav Maler Lieder
www.raimundhoghe.com
Koprodukcija: Festival Montpellier Danse 2008, Théâtre Garonne (Tuluz), Theater im Pumpenhaus (Minster)
Podrška: Centre chorégraphique national de Franche-Comté (Belfor), Ministère de la culture et de la communication (Francuska)
Klod Debisi je 1894. godine komponovao kompoziciju „Prelidijum za popodne jednog fauna“ (
Prélude à l’Après-midi d’un faune),
delo koji mnogi smatraju začetkom moderne muzike. Ovo delo je
1912.godine bila muzička podloga za legendarnu koreografiju Vaclava
Nižinskog.
Vek kasnije, Raimund Hoghe producira svoju verziju na ovu temu, uz
muziku Debisija i nekoliko solo pesama Gustava Malera. U predstavi igra
I plesač Emanuel Egermont, koji se pojavio i u Hogheovom projektu
Boléro Variations .
L’Après-midi je neverovatno solističko delo koje pripada Hogheovom ciklusu koje se bavi istorijom klasičnog plesa. Ciklus još uključuje
Sacre – The Rite of Spring (2004),
Swan Lake, 4 Acts (2005) i
Boléro Variation(2007).
“Pier Paolo Pasolini je pisao o bacanju tela u borbu. Te reči su me
inspirisale da se popnem na binu. Druge moje inspiracije su realnost oko
mene,vreme u kome živim, moja prisećanja na prošlost, ljude, slike,
osećanja, snagu i lepotu muzike, ali i suočavanje sa sopstvenim telom
koje, u mom slučaju, ne odgovara konvencionalnim idealima lepote. Važno
je na sceni videti telo koje se ne poklapa sa normama, ne samo zbog
prošlosti, već i zbog sadašnjih tokova koji usmeravaju ljude da budu
objekti dizajna. Što se tiče uspeha, važno je biti sposoban za rad i da
ideš svojim putem, sa uspehom ili bez njega. Ja jednostavno radim ono
što moram.“ Raimund Hoghe
BIOGRAFIJE
Raimund Hoghe od 1980. do 1990.
godine radi kao dramaturg u Tanztheater Wuppertal koreografkinje Pine
Bauš. Od 1989. piše pozorišna dela namenjena brojnim igračima i
glumcima. Njegove knjige su prevedene na nekoliko jezika, a svoj rad je
predstavio širom Evrope, u Japanu i Australiji. Hoghe živi u Dizeldorfu.
Dobitnik je nekoliko nagrada, uključujući Deutscher Produzentenpreis
für Choreografie (2001), French Prix de la Critique (2006) za Swan Lake,
4 Acts (u kategoriji Najbolje inostrano delo). Kritičari časopisa
Ballet-Tanz su mu 2008.godine dodelili nagradu za Igrač godine.
Pre nego što je počeo da studira savremeni ples na Angers National Choreographical Center’s School (1999),
Emanuel Egermont
je studirao klasični ples na Roubaix Choreographical Center
(Francuska). Nakon toga je tri godine bio član grupe Karmena Vernera,
koreografa, i u tom periodu živeo je u Madridu.Fasciniran korejskom
kulturom, Egermont odlučuje da se preseli i kreira nekoliko dela.Kada se
vratio u Francusku 2005.godine, postaje član grupe Raimunda Hoghea.
Egermont paralelno radi na svojim projektima u Lilu u Francuskoj.
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
Četvrtak, 22.11.2012. 22.00h DOB HOL ISPRED SALE AMERIKANA
’’Priča za sebe’’ (Srbija)
Mladen Tušup
Performans ’’Priča za sebe’’ posvećen je Žan Koktou (Jean Coctoau),a
nastao je po motivima Molijerovog ’’Tartifa’’.Performans je zamišljen
kao nestvarna priča inspirisana estetikom filmova Žan Koktoa.
Ilustracije prate priču performansa a performer ispred njih pravi senke
tako da se stvara utisak kao da je sišao sa projekcionog platna.
Izvođač/Mladen Tušup
Autor muzike/Aleksandar Jevtić
Trajanje/25 minuta
mladentusup.tripod.com
„Mladen Tušup je vredan umetnik, uvek sklon istraživanjima novih
formi, bilo da je reč o izložbi, modnom hepeningu, autoperformansu ili
scenskom kostimu. U delu Mladena Tušupa susrećemo otvorenost dela,
dinamiku i zapitanost koja vodi energiji novog.“ Ivana Vujić, reditelj
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Četvrtak-Nedelja, 22-25.11.2012. ILLUMAT, DOB HOL
22.11. 19-23h
23.11. 19-22h
24.11. 17-01h
25.11. 19-22h
ILLUMAT / automat za ilustracije / je mašina koja pretvara reči u
slike. Mesto mu je u javnom prostoru, a svrha - interakcija sa širokom
publikom.
ILLUMAT funkcioniše na sledeći način: ljubitelj umetnosti ispunjava
formular, zapisuje svoju ideju na papir, koji potom zajedno sa
simboličnih sto dinara ubacuje u automat. Nakon samo nekoliko trenutaka
sa automata može podići ilustraciju na zadatu temu. Unutar mašine su
sakriveni umetnici, koji misli, želje i reči zainteresovanih pretvaraju
u individualne crteže, nastale kao plod umetnikove mašte i anonimne
pisane reči.
Ovakva razmena je uzbudljiva i zabavna za sve koji u njoj
učestvuju.Sa jedne strane tu je izazov za umetnike, koji spoljne
uticaje prepliću sa svojom kreativnošću, usled čega se za samo
nekoliko trenutaka rađaju veoma kreativne interpretacije. Sa druge
strane postoji faktor iznenađenja onim što izlazi iz mašine, a to je
veoma lična i zabavna vizualizacija pisane reči sa ličnim pečatom
umetnika.
Umetnički kolektiv ILLUMAT
Projekat ILLUMAT je nastao 2007.godine u jednom projektu ilustracije
na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru, Nemačka. Do sada je zabeleženo 60
performansa na nemačkom govornom pordručju,među kojima su
najinteresantniji sajam knjiga u Frankfurtu, Lajpcigu, kao i
internacionalni festival stripa “Fumetto” u Lucernu, Švarcajska
www.illustrationsautomat.de/zeichner/
Umetnici koji učestvuju na Limit live art festivalu su: Dragana
Branković, Alexander von Knorre, Matthias Lehmann , Elise Ricter i
Steffie Heidler.
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Petak, 23.11.2012. 20.00h DOB SALA AMERIKANA
BIT-Teatergarasjen i Black Box Teater (Norveška)
Balade voćnjaka/The Orchard Ballads
Koreografija i ples: Ingri Midgard Fiksdal | Muzika: Ingvild Langord |
Scenografija i kostim: Signe Beker | Dizajn svetla: Tobias Lejra |
Saradnici-posmatrači: Brinjar Bandlin i Sidni Leoni | Podrška: Norveški
savet za kulturu, Fond for lydogbilde i STIKK | Koprodukcija:
BIT-Teatergarasjen i Black Box Teater (Norveška).
„Iznenađujuće i sveobuhvatno iskustvo. Ovaj perfomans poljuljao je premise šta ples i pozorište mogu da budu.“ Aftenposten (NO)
„Balade voćnjaka“ plod je saradnje koreografkinje Ingre Fiksdal,
muzičarke Ingvild Langord/Phaedra i scenografkinje Signe Beker.
Kombinujući koreografiju, koncert i instalaciju, ovo delo predstavlja
eksperimentalni performans inspirisan promenama u prirodi i mitologiji,
koje se manifestuju u fizičkom i prostornom.Transformacije se ne
dešavaju samo u performansu, već i u percepciji posmatrača. Muzika
korišćena u predstavi se kreće od narodnih balada i emotivnih melodija
sa višeslojnim vokalima, preko pop muzike sintisajzerskih perkusija, do
mračnih, distopičnih zvukova. „Balade voćnjaka“ je već predstavljena na
mnogim prestižnim scenama u Norveškoj , kao i u pozorištu Kampnagel u
Hamburgu, Inkonstu u Švedskoj i The Armory Show u Njujorku.
Ingrid Fiksdal (koreografkinja),
Ingvild Langord (umetnica i muzičarka) i
Signe Beker
(scenografkinja) sarađuju od 2008. godine. Nedavna zajednička dela
uključuju Shadowlands (2010) i The Orchard Ballads (2011) .Tokom
2012.godine Fiksdal/Langord/Beker su producirale novo delo, Night
Tripper, za međunarodni festival na otvorenom Up to Nature.
Tobias Leira
diplomirao je dizajn svetla na Dramatiska Institutet u Stokholmu.
Trenutno radi kao slobodni vizuelni umetnik u pozorištima i kao saradnik
koreografa i trupa savremenog pozorištakao I teatrima poput
Nacionalnog pozorišta u Oslu i Kraljevskog dramskog pozorišta u
Stokholmu.
www.ingrifiksdal.com
www.phaedrasongs.com
www.signeBeker.com
www.tobiasleira.blogspot.no
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Subota, 24.11.2012. 18.00h DOB HOL ISPRED SALE AMERIKANA
PROMOCIJA KNJIGE DRAGANA KLAIĆA
Promena scenografije: Javni teatar između tržišta i
demokratije/ Resetting the Stage: Public Theatre Between the Market and
Democracy
Govore: Milena Dragićević-Šešić, Milan Lučić, Anja Suša, Borka Pavićević
Nova Klaićeva knjiga objavljena je 2012. godine, u izdanju kuće
Intellecta
u Bristolu. Klaićeva namera je bila da uporedi umetničke stavove,
ubeđenja i načine produkcije dvadesetog veka sa aktuelnom situacijom u
dvadeset prvom veku (prva četiri poglavlja), i da obezbedi širi kontekst
koji postavlja temelje njegovim idejama o tome kako se umetničke
organizacije mogu usaglasiti u radikalno promenjenim okolnostima i čak
ih iskoristiti u svoju korist.Knjiga sumira njegov život , pozorišnu
karijeru i strast prema scenskoj umetnosti. Daje važan uvid u pozorišno
stvaralaštvo dvadesetog veka nekoliko istočnoevropskih i
zapadnoevropskih država, o kojima, u većini, zapadnoevropski čitalac
jako malo zna, kao i obrnuto: Istočnoevropljani znaju jako malo o
pozorištu Zapada.
Dragan Klaić, ugledni teatrolog, kulturni analitičar, predavač na
više evropskih univerziteta, dugogodišnji direktor Holandskog pozorišnog
instituta, pozorišni kritičar i esejista, preminuo je 25. avgusta
2011.u 62. godini u Amsterdamu. U svojoj izuzetno bogatoj, raznovrsnoj i
dinamičnoj karijeri, Klaić je bio na različitim pozicijama i, kao
visoko cenjeni stručnjak, bio aktivan u različitim oblastima: od
savremenih izvođačkih umetnosti, preko evropske kulturne politike i
kulturnog razvoja, do međunarodne saradnje u kulturi i
interkulturalizma. Bio je autor nekoliko knjiga i zbornika i više
stotina stručnih tekstova, inicijator i voditelj mnogih važnih
međunarodnih istraživačkih projekata, konferencija i simpozijuma.
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Subota, 24.11.2012.20.00h, DOB SALA AMERIKANA
Queer Zagreb / Domino
Bojan Đorđev / Stipe Kostanić (Srbija / Hrvatska)
Psi/ Les chiens
prema tekstu Erve Žibera
Reditelj: Bojan Đordjev
Izvođač: Stipe Kostanić
Scenski pokret: Selma Banich
Prevod: Zlatko Wurzberg
Fotografija: Darko Vaupotić
Produkcija: Queer Zagreb / Domino
Uz podršku: Projekat BCC (Balcan Can Contemporary) kroz program IPA Europske unije
u saradnji sa MCUK Scena Travno
Za starije od 18 godina
Trajanje: 55 min
Psi ("Les chiens") je kratak tekst Erve Žibera, otvoreno seksualnog
sadržaja, o kojem je autor govorio kao o svojoj "pornografskoj
knjižici".U njemu se direktnim rečima izražava ujedno senzualnost i
nasilje, žudnja i okrutnost, priželjkivanje ljubavi i seksualna
energija. Opsesija telima osnovna je tema teksta: autor koristi svaku
telesnu kretnju, situaciju i fantaziju za razotkrivanje sebe. Ali u
pripovedačkom ključu ovde nije samo on, nego tekstom promiču i iskustva
bliskih i voljenih bića. Cilj pripovedanja da od frustrirane žudnje
stvori neku vrstu ceremonijala koji će omogućiti ostvarenje punoće
erotskog doživljaja. Animalnost žudnje, iskazana u dvostrukom sado-mazo
odnosu, na kraju je sublimirana u vitalnosti zajedničkog hetero-homo
seksualnog čina.
Bojan Đorđev, rođen 1977.godine u Beogradu,
pozorišni je autor koji je aktivan jednako u institucionalnom kao i
nezavisnom pozorištu. Jedan je od osnivača i član uredničkog odbora
kolektiva TkH (Teorija koja hoda).
Stipe Kostanić je do sada glumio u pozorištima u
Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, nastupao je na više domaćih, evropskih i
svetskih festivala, među kojima i na Queer Beograd festivalu 2011.
godine.
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Subota, 24.11.2012. NOĆ PERFORMANSA, HOLOVI DOMA OMLADINE BEOGRADA
21.30h
329 DAY OF YEAR / 329. DAN U GODINI, Alen Sinkauz / Nenad Sinkauz /Miroslav Piškulić/ DOB Klub
22.15h
Air doll! / LUTKA NA NADUVAVANJE, Bojana Radulović / Sala Amerikana
22.45h
Building a bright future / GRAĐENJE SVETLE BUDUĆNOSTI, Miljana Babić / Hol ispred Sale Amerikana
22.45h
ONE TOUCH / JEDAN DODIR, Stipe Kostanić / DOB Klub
00.30h
VEČERAS SLAVIM, Via Negativa, Uroš Kaurin / DOB Klub
329 DAY OF YEAR / 329. DAN U GODINI
Alen Sinkauz / Nenad Sinkauz / Miroslav Piškulić
329. dan u godini je audio/vizuelni projekat Nenada Sinkauza i Alena
Sinkauza (East Rodeo), kao i dizajnera zvuka, umetnika Miroslava
Piškulića. Živi nastup koji, kroz improvizaciju i semplovanje uživo,
istražuje i pokazuje proces nastajanja kompozicije na licu mesta.
Muzičari komuniciraju postavljeni jedan nasuprot drugog, a tenzija
održavanja i dalje izgradnje muzičkih i video materijala imaju gotovo
pozorišnu napetost. Na taj način audio vizuelne strukture mutiraju kroz
vreme u neočekivane forme konstrukcije / dekonstrukcije slike i zvuka.
Naziv projekta se menja prema rednom broju dana u godini na dan
izvođenja kako bi naglasio jedinstvenost svakog nastupa.
Pod vođstvom braće Sinkauz, rođenim Puljanima, koji su na studijama
muzikologije u Italiji i osnovali grupu, kvartet East Rodeo u poslednje
je vreme sve popularniji na domaćim pozornicama koje još uvek neguju
eksperimentalni zvuk. Nakon objavljivanja trećeg albuma ’’Morning
Cluster’’, spominju ih i etablirani kritičari, a stiču i sve veću
naklonost publike.
Nenad Sinkauz – gitara, noževi, objekti, fk, vokali
Alen Sinkauz – bas, nisko frekventna buka, objekti, fk
Miroslav Piškulić – dizajner zvuka
Fotografije: Darko Vaupotić / Perforacije
Air doll / LUTKA NA NADUVAVANJE
Bojana Radulović
U performansu „Air Doll“ telo autorke služi kao scenska i igrajuća
rekvizita. Položeno u prostoru kojim vlada sterilna atmosfera. Prostor
je izolovan, ograničen jako osvetljenim belim zidovima . Dominiraju samo
dva otvora koji se nalaze na telu autorke: oralni i vaginalni,
izolovane od ostatka tela koje je prekriveno lasteks kostimom blede boje
kože i podseća na lutku na naduvavanje. Autorkino telo tokom trajanja
performansa je fiksirano i svedeno na dva otvora, što ukazuje na stanje
koje je deo životnog procesa kojim dominiraju bol , strah, stanje nekada
preterane komunikacije koja je sada minimalizovana. Svedenost na dva
otvora, dva plug-a, dva ventila. Posmatraču je ponuđena (zlo)upotreba,
sodomizacija „mrtvog tela“ u kojem ipak postoji volja i nagon. U
performansu se ne očekuje twist, jer psiha samog položenog tela je
twisted.Performans „Air Doll“ bavi se pitanjima zloupotrebe seksualnosti
u cilju postizanja privremenog rasterećenja, ali i ljudskim nastojanjem
da doživi bilo kakav oblik sjedinjenja sa drugim, razumevanja i
samopotvrđivanja.
Bojana Radulović, vizuelna umetnica i audiovizuelna producentkinja,
diplomirala je audiovizuelnu produkciju na Fakultetu vizuelnih
umjetnosti u Podgorici. Učestvovala na mnogobrojnim grupnim i
samostalnim multimedijalnim izložbama, među kojima izdvaja kao
najznačajniju samostalnu izvedbu - performans „Ilegalni performans“ u
flamanskom kulturnom centru De Brakke Grond u Amsterdamu, Holandija,
2012. Bavi se video i filmskom umetnošću , njeni video radovi i kratki
filmovi su prikazivani na festivalima u zemlji i regionu. Radila kao
producent u nekoliko medija, filmskih magazina i televizija.
Building a bright future/ GRAĐENJE SVETLE BUDUĆNOSTI
Miljana Babić
Rad predstavlja kolektivnu igru građenja kule od karata. Osim što
predstavlja vrstu igre, ’’kula od karata’’ je izreka koja se odnosi na
argument ili strukturu sagrađenu na klimavim temeljima, ili na onu koja
će se srušiti ako se izmakne jedan njen element, moguće previđen ili
neočekivan. Performans građenja ’’svetle budućnosti’’ izvode autorka i
publika, a svaki igrač označen je kao ’’graditelj svetle budućnost’’.
Svi stilovi gradnje su dobrodošli.Ideja građenja budućnosti od ovako
osetljivog materijala je distopijska u samom startu, ali sa strpljenjem
i ispravnom tehnikom, kao i sa pozitivnom grupnom dinamikom, moguće je
izgraditi čuda.
Milijana Babić (rođena 1974. godine) je konceptualna
umetnica i performerka iz Rijeke. Diplomirala je na odseku likovnih
umetnosti u Durbanu, Južnoafrička Republika u 2001. godini, a
magistrirala je u Ljubljani 2007. Godine.Dugogodišnja je saradnica
Internacionalnog festivala savremene umetnosti - Mesto žensk u
Ljubljani.Članica je Hrvatske zajednice samostalnih umetnika. Njen rad
predstavljen je na brojnim izložbama i festivalima u Hrvatskoj i
inostranstvu.
ONE TOUCH / JEDAN DODIR
STIPE KOSTANIĆ
Percepcija glumčeve osobe, koja je u paradoksalnom odnosu istovremeno
subjekt i objekt, izvođač i instrument, uvijek je pre svega vizuelna.
To je samo po sebi očigledno u mediju filma, televizije ili videa. Ali,
jednako tako i u pozorištu, koje pokazuje živo telo glumca, ono ostaje
pre svega slika. Fascinanacija glumačkom osobom jedan od svojih izvora
ima u toj svedenosti na sliku, odnosno u disproporcionalnom odnosu prema
gledaocu.Ideja performansa je izložiti telo glumca u njegovoj realnoj
prisutnosti na istoj ravni s gledaocem, i gledaocu pružiti mogućnost da
ga jednom dotakne. Dodir se može odnositi na bilo koji deo tela glumca, i
gledaoc ga može dotaknuti bilo kojim delom svoga tela.Da bi se izbegla
anegdotalna situacija mesta na kojem se performans izvodi, percepcija
gledaoca je sužena smanjenjem osvjetljenosti prostora. Telo glumca je
idealizirano.Iako ne komunicira s gledaocima, ono nije ukočeno u
skulpturu, to jest po potrebi se može pomaknuti.
VEČERAS SLAVIM
Via Negativa
'Draga publiko, volim vas!' lako je čuti na koncertu, ali ne i u
pozorištu. Pozorišni izvođači to rade suptilnije, tačnije radili su dok
mladi glumac Slovenskog mladinskog gledališča Uroš Kaurin nije odlučio
da svoj performans posveti upravo publici. Njegov angažman u platformi
Via Negativa tako doprinosi onom njenom manje negativnom aspektu, dok
Kaurin samom sebi daje priliku da svoj muzički ukus i svoju
narcisoidnost, igru sa zadatim i željenim / žuđenim identitetima, izvede
iz sopstvenog kupatila. Slavodobitna kombinacija zvonkog glasa,
besprekorne pesmarice i požrtvovnog nastupa čini performans ''Večeras
slavim'' prvorazrednom atrakcijom svakog festivalskog programa.Ali,
Kaurinu ne treba verovati ... njegovo slavlje ima grotesknu notu koja se
gledaocu vraća u lice.
Međunarodna izvođačka grupa sa sedištem u Sloveniji, Via Negativa je
posebna pojava na ex-yu prostorima. Skup izvođenju sklonih i za
izvođenje spremih ličnosti najrazličitijih profesionalnih i privatnih
biografija, spojio je reditelj Bojan Jablanovec u jedinstveni kolektiv
koji već celu deceniju zabavlja publiku željnu pozorišnih uzbuđenja
drukčije vrste. Serija pojedinačnih radova okupljenih po grupnim
prezentacijama sa temom sedam smrtnih grehova privukla je pažnju ne samo
regionalno, već i Evrope, što je rezultiralo promenom strategije i
odustajanjem od najavljenog samo-ukinuća. Via Negativa pristupila je
mediju performansa i pozorišta fleksibilno, ali asketski: njihova
kritika je razorna i pametna, što je kombinacija koja provokativnost i
estetizaciju stavlja u drugi plan.
Koncept: Uroš Kaurin, Bojan Jablanovec
Tekst i režija: Bojan Jablanovec
Izvedba: Uroš Kaurin i Tomaž Grom;
Muzička adaptacija: Tomaž Grom
Svetlo: Igor Remeta
Fotografije: Darko Vaupotić / Perforacije
Producent: Špela Trošt
Produkcija: Via Negativa 2009
Podrška: Ministarstvo kulture Slovenije
Trajanje: 45 min
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
25.11.2012. 20.00H, DOB VELIKA SALA
Maska, Ljubljana u Koprodukcij sa Tanzquartier, Beč (Austrija) i Inkonst, Malme (Švedska)
KO JE SLEDEĆI?/WHO IS NEXT?
Koncept i režija: Janez Janša
Autori i izvođači: Boštjan Narat, Jelena Rusjan, Irena Tomažin, Vito Weis, Grega Zorc, Nataša Živković / Barbara Krajnc
Dramaturg: Simona Semenič
Tekst: Simona Semenič i autori
Tehnički direktor i dizajn svetla: Igor Remeta
Izvršni producent: Tina Dobnik
Odnosi sa javnošću: Urška Comino
Trajanje: 90 min.
Performans postavlja pitanja odgovornosti pojedinca u savremenom
društvu recesije, šoka, neizvesnosti, nesigurnosti i ravnodušnosti.Koje
akcije mogu promeniti nešto?Da li je demokratija samo prazan ritual
beskonačnih dijaloga koji ne vode nikuda?Ko će preuzeti odgovornost za
akciju? Da li treba ići do kraja? Da li je nasilje jedino rešenje?
Performans razmatra ovo pitanje kroz kombinovanje dokumentarnog i
fiktivnog pristupa. „Who is Next?“ sadrži filmske, muzičke i
koreografske elemente i stvara prostor gde mnogi igrači i imena
pregovaraju o delanju. Gledaoci su uključeni.Nema sumnje da nešto mora
da se učini, i to odmah. Pitanje je šta treba da se uradi i ko to treba
da učini. Može li se nešto učiniti u pozorištu?Da li je pozorište mesto
za delanje?
Janez Janša (1964, Rijeka, Hrvatska) je autor,
režiser i izvođač interdisciplinarnih projekata, spada u
najkontroverznije slovenačke umetnike. Janša je jedan od tri umetnika
koji su 2007. godine zvanično usvojili ime i prezime tadašnjeg premijera
Slovenije Janeza Janše i izazvali burnu polemiku koja je i danas
aktuelna. Janša je studirao sociologiju i pozorišnu režiju na
Ljubljanskom univerzitetu, kao i teoriju performansa na Univerzitetu
Antverpenu u Belgiji. Njegova dela prikazana su širom sveta, sadrže
jaku kritičku crtu, oslikavaju odgovornost izvođača i posmatrača, i bave
se statusom performansa u neoliberalnim društvima.Janša je od 1999.
direktor Maske – neprofitne organizacije za izdavaštvo, produkciju i
obrazovanje, sa sedištem u Ljubljani.Redovno uređuje radionice, i
predaje na evropskim i američkim univerzitetima i umetničkim centrima.
Osvojio je nekoliko nagrada u Sloveniji i inostranstvu.
Preuzeto: (http://www.domomladine.org/pozoriste/2-limit-live-art-festival/)
