Priznati umetnik ističe da je priču o jednoj tako značajnoj ličnosti kao što je bio Aleksandar Veliki, nemoguće ispričati u potpunosti, jer bi u suprotnom slučaju balet trajao najmanje 12 sati.
- Ovu ideju nosim u sebi već godinama. Iskreno, bojim se epskih baleta, velikih priča. Iza mene su obimna istraživanja, studiozan... rad. Ipak, ta forma daje širinu, velike mogućnosti na sceni. A, onda sam, odjednom, letos sebi postavio pitanje da li je sve to uopšte istina ili samo mit. Zato sam se odlučio za simboliku, scene nisu baletski stereotipne, već jednostavno ostavljaju mogućnost da svaki gledalac ima svoj doživljaj, svoju verziju. Zbog toga sam u predstavu ubacio i izmišljenu ulogu “Vremena”, jer ono piše i briše događaje. Opredelio sam se za potpuno savremeni pristup u svim elementima koreografije, scenografije, kostimografije. Ipak, ne bežim ni od tradicionalnih uticaja kao što su grčke freske, pozorište Kabuki, Katakali teatar. Tragam za minimalizmom koji u sebi nosi suštinu, što pronalazim u Buto oblicima japanskog pozorišta. Sve mi je to neophodno da bih ispričao priču o Aleksandru – smatra Savković.
Prema njegovom mišljenju, ključ reč koja karakteriše Aleksandra Makedonskog je nemir. - On je veliki melanholik, gladan je znanja i stalno traga za nepoznatim. U isto vreme je i emotivan i hladan, odlučan i radikalan. Od malih nogu je pokazivao te crte karaktera. Sve što je radio bilo je sa mnogo strasti, i ratni pohodi i ljubavne veze. Možda pomalo pričam i autobiografsku priču – otkrio je Savković u intervjuu za „Pozorišne novine“.
Za svetsko praizvođenje ovog baleta izabrao je Beograd i Balet Narodnog pozorišta pre svega zbog, kako je naglasio, značaja imena Aleksandra Velikog za ovo područje, slovenske duše i nemira u srcu koji vlada u ovdašnjem narodu.
- Beogradski ansambl je spontano reagovao na muziku iz predstave. Njihov senzibilitet mi govori da mogu da dožive i ožive moje ideje. Takve reakcije nisam doživeo u Berlinu. Izuzetno je važno sa kim ćeš da deliš svoj san. Aleksandrove ideje su preteča globalizacije, velike Evrope bez granica. Nije osvajao teritorije, već srca ljudi. Ovdašnji ljudi to osećaju, vlastiti nemir prepoznaju u njemu. Zato sam ja ovde – tvrdi Savković i napominje da ova predstava donosi potpuno novi pristup i način rada za igrače.
- Govorim im i o plasiranju energije, koncentraciji, fokusu. Takođe, veoma mi je pomoglo i to što sam mnogo radio sa glumcima do sada. Igrači ulaze u svet koji im je potpuno nepoznat. Između ostalog, mislim i na glumački zadatak koji sam im poverio. Veliku pažnju posvećujemo razvoju uloge. Suštinski, kroz glumu razvijaju igrački deo. Mislim i da sam napravio dobru podelu. Pokušavam da iz njih izvučem i deo privatnog karaktera. Ono što im je možda pomalo čudno su veoma kratke, efektne scene, filmske brzine. Sasvim sam siguran da će publika na sceni videti neke sasvim nove igrače, što je i moj cilj, da se otvore na drugačiji način jer ova predstava to zahteva. Takođe, cilj mi je da privučem i neku novu publiku. U tome ću sigurno uspeti jer radim sa najboljim igračima Narodnog pozorišta. Mnogo mi pomaže i moja umetnička saradnica Anina Stanciu. Volim da kažem: “Ja sanjam, a ona je pametna”. Ova predstava će biti prava istorija plesa. Idemo od čiste klasike do teatra Pine Bauš, tu su i špic patike i štikle, akrobatika. Baš kakav je i sam život Aleksandra Velikog bio; jedan ogroman krug, prepun dinamike i naglih obrta – ocenjuje Savković koji je rođen 1975. godine u Rijeci.
U rodnom gradu 1991. godine završio je Baletsku školu HNK – a. U periodu od 1990. do 1992. usavršavao se na Akademiji baleta u Budimpešti. Od 1992. do 1997. angažovan kao prvak baleta u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru i stalni gost u HNK u Zagrebu.
Od 1997. do 1998. bio je prvak baleta HNK – a u Zagrebu, a potom odlazi u Berlin (prvak baleta) u Državnu operu gde ostaje sve do 2008. godine.
Ostvario je impresivan broj prvih uloga kako u klasičnim predstavama, tako i u neoklasičnom i modernom repertoaru najznačajnihih koreografa sveta:
• Labudovo jezero (u koreografskim verzijama: P.Bart, R.Nurejev, V.Koftun, D.Parlić)
• Žizela (P. Bart)
• Krcko Oraščić (P. Bart)
• Bajadera (R. Nurejev, V. Malahov)
• Uspavana lepotica (R. Nurejev)
• Kopelija (I. Sertic)
• Romeo i Julija (P. Bart)
• Don Kihot (P. Bart, V. Vasiljev)
• Manon (K. Makmilan)
• Onjegin (Dž. Kranko)
• Silfide (M. Fokin)
• Pepeljuga (V. Malahov)
• Serenada, Ballet Imperial, Čajkovski – pas de deux, Apolon i muze (Balanšin)
• Teme i varijacije Hajdna (T. Tarp)
• Fearful Symmetries (P. Martins)
• Ein Lindentraum (U. Šolc)
• Ring um den Ring (M. Bežar)
• Silvija (F. Ašton)
• No Step on Grass (I. Favier)
• Without Words (N. Duato)
• Return to the Strange land (J. Kilijan)
• Le Lac de fee (P. Lakot)
• Rin um der Ring (M. Bežar)
• Steptekst, In the Middle Somewhat Elevated, The Second Detail (V. Forsajt)
• Čajkovski (B. Ejfman)
KOREOGRAFSKI RADOVI:
• 2005 - "La femme nue debut" za Staatsballet Berlin
• 2006 - "Transparente" za Malakhov and friends Gala
• 2007 - "Reverance" za Stars of 21 century Toronto
• 2007 - "Mother Tounge" za Staatsballet Berlin
• 2008 - "E lucevan le stelle " za Stars of 21 century New York
• 2008 - "Caligula" u režiji Tomaža Pandura
• 2008 - "Alexander the Great " za Staatsballett Berlin
• 2008 - "Guillotine" za Staatsballett Berlin
• 2009 - "2 Men" za FriedrichstadtPalast Berlin
• 2009 - "Medea" u režiji Tomaža Pandura, Festival Merida
• 2010 - "Symphony of Sorrowful Songs" u režiji Tomaža Pandura za Staatsballet Berlin
PARTNERKE:
• Polina Semionova
• Nađa Saidakova
• Aurelie Dupont
• Margarete Illmann
• Steffi Scherzer
• Beatrice Knop
• Larisa Lezhnina
• Diana Vishneva
• Bettina Thiel
• Bojana Nenadović
• Viara Natcheva
GOSTOVANJA:
• Njujork
• Majami
• San Hoze
• Toronto
• Karakas
• Bogota
• Meksiko Siti
• Sevilja
• Granada
• Madrid
• Lisabon
• Napoli
• Milano
• Zagreb
• Rijeka
• Dubrovnik
• Beograd
• Bukurešt
• Beč
• Moskva
• Tokio
• Tel Aviv
• Atina...
Mikojan Bezbradica
